|
Циљ стручне праксе студената је њихова обука у практичној примени стечених знања у условима реалног пословног система (предузећа, банке, фирме и др.) и на тај начин њихово увођење у практичан рад.
Програмски радови сачињени су тако што се из примењених дисциплина као што су маркетинг, пословне финансије, рачуноводство, информатика, квантитативне методе, микроекономија, одређују теме и задаци са практичним садржајем за конкретни реални систем. Сваки студент појединачно добија програмски задатак и предузеће, банку, или фирму где ће праксу обавити.
Пре него што се студент упути на праксу одређује му се ментор из редова наставника који су учествовали у састављању програмских задатака. Ментор је дужан да пре него што студент започне праксу, тј. у току летњег семестра, упозна студента са организацијом фирме, радним процесима, маркетингом, технологијом, финансијама, а нарочито са управљањем фирмом. Такође, ментор је дужан да заједно са студентом кога води у току праксе изврши анализу програмског задатка и отклони све евентуалне нејасноће у вези са његовом израдом.
Програмски задатак који студент ради у конкретном пословном систему мора одржати сва решења према тексту задатка који је студент добио. Задатак се пише у облику стручног рада, штампа се одговарајућим прилозима из пословног система у којем се обавља пракса.
Пракса студената током ВИ семестра је дефинисана захетвима у оквиру одговарајућег модула (сваки модул носи одговарајући број ЕЦТС бодова-кредита). Студент се опредељује за један од понуђених модула. У сагласности са тим који је модул изабрао, студент почиње са осмишљавањем и палнирањем рада који произилази из садржаја и циљева одређених модула. Тако се успостављају везе између одабраног модула и праксе.
Кроз обављену праксу у реалном пасивном систему студенти се припремају за завршни рад који ће проистећи из изабраних модула и спроведене праксе. Овакав практичан рад студента прати тим професора-ментора који учествује у изради завршног рада студента.
|
